nekad se i mora preko telefona, jer je osoba daleko... dok dodjes do nje, prodje voz... i nista lakse nije nego u facu nekome reci... mozda jos i teze... kad si kraj nekoga, mozes ga bar zagrliti i tako mozda malo bol ublaziti, a naci prave rijeci je tesko...

moj dido i moja majka (tako mi u kozarcu kazemo za nanu/baku) s mamine strane su prije par godina obadvoje umarli i na meni je bilo da javim njihovim bracama i sestrama po svijetu, jer oni nisu mogli svi da budu pred smrt s njima u bosni dole...

isto tako je meni par puta javljeno preko telefona da je neko umro... pogodi i u lice i preko telefona... ali nekako vec moras saznati ili reci...

meni je smrt jedina losa vijest sto postoji... s tim je jako tesko zivjeti, bar meni... ostalo sve, pa i necija bolest ide, al smrt jako tesko...

Za saopstavanje losih vijesti najvaznije je mjesto i ton prilikom saopstavanja.
Drzim se toga i nemam neugodnosti s druge strane.
Licno, neke lose vijesti sam primila po mom principu, onako humano.
A neke, nazalost, kao u "prolazu". Mada, nikog ne krivim. nemaju svi svijest o tome a ako i imaju onda nemaju tu vjestinu.

iskreno , pa kako god svi smo mi navikli ..kako na srecu tako na tugu

A ovo citav dan sutnje, zbog shiny.

A ovo citav dan sutnje, zbog shiny.

Hmm ma sve sta mi se ima rec odma volim da mi se kaze u lice a ne preko mob-a ,pa jednom sam pao u nesvjest kad me je djevojka ostavila hehehe et koliko mi je znacila